Одамна му се спремам!

Ноќва ионака ја загазив, па решив да споделам уште еден поглед кон слободата:

Sloboda

Pio je vino čitave noći

I stalno mislio o njoj:

O načinu na koji hoda, govori i voli

I priča mu stvari koje liče na istinu

Ali nisu,

I znao je boju svake

Njene haljine

I njenih cipela – znao je oblik i krivinu

Svake štikle

I noge koja je nosi.

I opet nije bila tu kad se vratio

I opet će doći s tim smradom na sebi

I jeste

Došla je u tri ujutro

Gadna kao svinja što ždere balegu

I on izvadi kasapski nož

A ona vrisnu

I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe

Još uvek lepa

Uprkos zadahu snošaja

I on iskapi vino iz čaše.

Ta žuta haljina

Koju najviše voli

A ona ponovo vrisnu

I on podiže nož

Cimnu kaiš

Pokida odeću pred njom

I odreza jaja.

Poneo ih je u šakama

Kao kajsije

Bacio ih u šolju

I pustio vodu

A ona je i dalje vrištala

I soba je postala crvena.

BOŽE O BOŽE!

ŠTA SI UČINIO!

A on je sedeo i držao tri peškira

Među nogama

Ne mareći sada da li je otišla

Ili ostala

Da li nosi žuto ili zeleno ili

Nema ništa na sebi.

I držeći se jednom rukom

Pružio je drugu

I natočio novu čašu vina.